SVI OBLICI NAŠEG BIVANJA

Zatekla sam ih na istom mestu u gradu

Drže ona svoja piva još od 1993.

Samo je ambalaža malo drukčija

I razbacujem se savetima, ohrabrujem, bahato nudim rešenja za sve prisutne, ubeđujem

A oni ne znaju ono šta samo ti znaš, da u meni nema kičme

Jedan od njih, plavooki, donosi mi pivo i pre nego što sam popila prethodno

Kao usput kaže lepa su ti kolena

Ja pogledam u njih informativno, menjala bih sve za tebe

I dok s tobom pričam u sebi, plavooki i ja pričamo o Verlenu

Ja mislim na Pola ali vidim on priča o Tomu

ipak ne kažem ništa, i Pol i Tom su u redu

Mogla sam i gore da prođem

Trudim se da delujem prisutno

Ali ne mogu da se ne nasmejem sa životnim umorom kad vidim koliko sve ovo ne vodi nikuda

Ipak, bolje ovaj organizovani očaj nego isto to samo svako sam u svojoj kući

Ovako zajedno nazdravljamo našim teturavim životima

koje držimo samo malo iznad vode

Mi smo oni koji nikad nisu odrasli i nikad nisu previše živeli
Pa nisu imali razloga da podvuku crtu
Mi smo oni uvek pristojni ali to se ne važi jer
Mi smo oni bez porodica
I opet nazdravljamo našim teturavim životima
Prećutimo jer znamo

Mi smo oni koji se nismo snašli

Mi smo oni pametni

Odlazim kući, tamo nema nikog

Refresh

Kompjuter se ne šali, ćuti

Tek ponekad osetim fantomsko krckanje kičme koju nemam

Kad će više ta revolucija, uzvraćenost se zove

Pomislim da je bolje da sam ostala napolju me vole više nego ti

I tako skoro ceo život, taj utisak koji znam da vara

Ali znam i odakle dolazi, mi nismo prijatni poznanici

Ljubav je precenjena, kao i kolektivno nesvesno
Smišljam nove oblike našeg zajedničkog bivanja
Kad će više ta revolucija, razumevanje se zove

Ti ćeš me razumeti, možda već sutra

Još jedna od stvari u koje ne verujem mi noćas spašava život

Kako sam se uopšte našla ovde

Samo prva slučajnost je bila dovoljna