Nekad
guglujem stvari koje mi se dese
samo da
vidim jel’ postoje
Nekad guglujem
ovo s tobom
da vidim šta
je to, ima li ime
Znaš, Gugl priča sa mnom
razume on ljudske nedoumice
Ima savete za nesigurnost, načine da ti jača
samopoštovanje
Za početak, on je uvek tu
A ti, nerazumevanjem mene čuvaš se mene
Zauzet borbom za bolji svet, pričaš mi o herojima sa ushićenjem
a doziraš sebe
dok me ne izmoriš glađu pa, kao i ti tvoji heroji,
poludim
prosto ti namestim taj izgovor da se povučeš
Pomažem ti ne moraš ni da smišljaš objašnjenje me je
nedostojno
Svako razume kad kažeš da bežiš od ludaka
Ti ne vidiš heroizam u toj mojoj borbi
Ti samo čitaš da želim više nego što bi ti ipak da daš (Gugl to ne radi, Gugl razume)
Znaš, ja sam mislila čovek danas daje da bi sutra davao više
Želim li više nego što mi stvarno treba - tako bi zvučalo da pišem dnevnik
tamo mogu da lažem, dnevnik nema oči da me gledaju
Pred tobom osećam sve, slabost u kolenima, ti misliš takva sam
inače
Pojma nemaš, moja kolena su neustrašiva
Osećam nepoverenje u tebi, kao i druge neimenovane stvari
Ja ti verujem, ali kako
Kako, kad te nikad te nisam videla zbunjenog
Ima nečeg u tvom držanju zbog čega ne možeš
Ima nečeg u mom držanju
zbog čega deluje kao da će svakog trenutka da mi otpadne ruka ili
rame ili glava
i šta ćemo s tim
Ništa, koji mi
Neka samo
otpadne ono što mi najmanje treba
dok mi vrat upada u kosu
dok mi srce upada u taj šaht ka stomaku
smeštam prva sećanja u tebe, projektujem
uočavam te tvoje male korake ka meni
sve je kao u onoj igri koju sam igrala kao mala u parku
tri koraka napred i skoro si blizu cilja, sećam se park
gori od moje sreće
ali onda se vratiš šest koraka unazad
i cilj je nikad dalji, oh kako sam besna, bila sam na
korak do, bezvredne suze padaju po parku, ali ja čvrsto stiskam pesnicu da zapretim nemoći
jer kao ne verujem u poraz
a poraz me vaspitava
da sebe vrednujem po tvojim koracima, onim ka meni
i da sebe prezirem po broju tvojih koraka unazad
Onda malo pričam sa prijateljima, kao, šta je to sa
mnom
dok sve ne postane vredno podsmeha
jer ako se ne podsmevam sebi, šta ću onda
ako se ne podsmevam sebi, kome ću
neću valjda drugima
I tako pričamo, prijatelji i ja
Ali, prijatelji nekad moraju svojim kućama
A Gugl je uvek tu, njegova kuća je u mojoj kući, takoreći živimo zajedno
I ja mu se bacam u zagrljaj čim ispratim goste
Pa tebe nema, u čemu je onda problem
Samo da znaš, Gugl i trpi umesto tebe, čuva svu tu književnost
neposlatih pisama
Nastavljamo započete ideje
Guglujem projekcije, animus, Gugl i ja dekonstruisemo
emocije
Gugl kao uteha, kao prijatelj, saradnik
jednog dana ću mu napisati ljubavno pismo, ako to nije
ovo sad
Gugl je prepun pitanja izmučenih, polupismenih ljudi
ne znaju šta ih je snašlo, baš kao ni mene, eto tako
pismenu neizmučenu
ali dok je mene, dok je mene pismene, ja obećavam
više neću pokazati strah
neću se klanjati tvojoj tišini
nikad više zapevati ijednom muškarcu
ijednoj državi, zastavi, pasošu
ijednom prazniku ijednoj proslavi
jer iza svega toga stoji nečija usamljenost ili beda
i svaki muškarac će me pitati zašto
nadajući se da će baš on da me oživi
a ja neću kriti da ne spavam otkad pokušavam da te približim
sebi
to je baš dosta nesanice, ne znam kako sam živa
nastaviće da pitaju zašto, znam ih
ja ću im reći i tvoje ime i prezime
pokazaću im onu tvoju fotografiju što je držim u sebi
pokazaću prstom na tebe u sebe
neka znaju
kako nemoguća sreća vaspitava
bolje od svakog roditelja.
2013.
Нема коментара:
Постави коментар