ONLAJN RADIONICA / GRUPA PODRSKE

“GLAD ZA LJUBAVLJU”

2024.

 

 

 

'We marry our unfinished business.'' (Lori Gottlieb)

''We repeat what we don't repair'' (Mary Beth Keane)

“If you don't address your childhood traumas, your romantic relationships will.” (Barbra Russell)

 

 

Nauka kaze da, cak i ako se trudimo da zivimo zdravo (dovoljno spavamo, kvalitetno se

hranimo, vezbamo), nestabilne ili nekvalitetne partnerske veze u velikoj meri uticu na

nase psihofizicko zdravlje. Ljudi investiraju mnogo (novca, energije, sebe) u vencanja, ali veoma malo investiraju u emocionalno opismenjavanje, svesnost svojih osecanja, rad na sebi i svojim nesvesnim obrascima, kao i na partnerskim odnosima (istraživanja pokazuju da se sa zapocinjanjem partnerske terapije obicno 'zakasni' nekoliko godina).

 

 

TEMA

Tema emocionalne gladi, odnosno sindroma 'zavisnosti od ljubavi', iako nije zahvalna za

generalizaciju zbog razlicitog stepena i tipa osoba koje od nje pate, podrazumeva mrezu simptoma i uvezanih karakteristika, te samim tim i pratece podteme:

 

-         -  Izbor partnera;

-         -  Strah od napustanja / odbacivanja;

-          - ''Preterano'' jake, nekad neadekvatno jake reakcije na raskid ('kao da cemo

umreti'), dugotrajno osecanje potpune neutesnosti nakon svakog ili gotovo

svakog raskida (koji obicno inicira druga strana);

-          - Stilovi vezivanja (teorija vezanosti), sa naglaskom na anksioznom stilu;

-          - Unutrasnja uverenja, narocito ona o sebi i ljubavi koja smo rano stvorili;

-         -  Lepljenje' za partnera iz straha od napuštanja, razni vidovi kontrolišućeg,

zahtevnog i 'napornog' ponašanja, koji zapravo imaju za cilj približavanje

partneru, a, paradoksalno, upravo ga odbijaju i sabotiraju vezu;

-          - Preosetljivost na moguće odbijanje, koja je cesto pracena

anksioznoscu u ljubavi, hipervigilnoscu, pracenjem svake promene kod partnera,

katastrofizacijom, kao i intenzivnim osecanjima (sve se oseca 'prejako');

-         -  “Toksicne” veze, jaka ''hemija'' kao odigravanje traume (a ne znak privlacnosti),

erotizacija bola;

-          - Nervni sistem (osnove polivagalne teorije);

-          - Razlika izmedju ljubavi i vezanosti, kao i limerancije usled rane povrede atačmenta.

-          - Prisila ponavljanja, odnosno nesvesna zelja da promenimo proslost

ponavljanjem obrasca emocionalnog lišavanja koji vodi u jos vecu bol;

-          - 'People pleasing' kao nesvesna manipulacija, maska koja ne dozvoljava pravu

bliskost;

-          - Emocionalna ne/dostupnost

 

  

CILJ RADIONICE

Cilj ove radionice je da se imenuje problem, kao i da se jasnije sagleda kompleksnost problema.

 

Ako je simptom problema zavisnost od ljubavi i nemogucnost ostvarivanja kvalitetnih romanticnih veza, ako nam svaka (ili bar većina) veza donosi mnogo boli usled nedostatka reciprociteta, nesigurnost i anksioznosti, jer se plasimo gubitka i toga da nismo dovoljno dobri za tako savrsenog partnera, i ako svaka veza podrazumeva da se mnogo trudimo dok se druga strana mnogo manje trudi, i što se mi više trudimo da se približimo, to se partner udaljava, mozemo pricati o tome da obrazac postoji i to je dobra spoznaja za pocetak.

 

Za 6 nedelja prava promena nije moguca, ali jeste moguce postaviti osnovu za promisljanje koje bi otvorilo put ka promeni. Moguća su dublja shvatanja, kao i prihvatanje da problem postoji, narocito zahvaljujući tome što se rad zasniva na razmeni iskustava u grupi ljudi sa slicnim problemom. Na taj nacin se bolje vidi sopstveni problem, ali i smanjuje osecanje usamljenosti (teska zamisao, da samo mi imamo takav problem).

 

Kognitivno razumevanje vodi u emocionalno osvescenje, a osvescivanje obrazaca i duboko ukorenjenih uverenja o sebi i o ljubavi je prvi korak ka promeni.

 

Cilj radionica su takodje i destigmatizacija i depatologizacija sindroma 'zavisnosti

od ljubavi', buduci da popularna kultura promovise uzdrzanost kao standard

emocionalnosti ili bar iskazivanja emocionalnosti, to jest izbegavajuci stil je viđen kao 'kul', a

anksiozni kao 'nekul', naporan i 'needy'. Sto manje osecanja srama koje prati 'preterano'

davanje ljubavi, 'preterano” iskazivanje osecanja, i 'preteranu' potrebu za ljubavlju, to

uspesnije osvescivanje i rad na ovim problemima, kao i biranje partnera (sto je jako veliki deo price).

 

 Cilj je takodje i osvescivanje uzroka 'emocionalne gladi', iako to nekada nije moguce utvrditi

sa sigurnoscu, ali svakako vecina onoga sta nam se danas desava kao simptom jeste posledica neresenih stvari iz detinjstva. Svaka adikcija je posledica nekakvih trauma, makar to bile mikrotraume, nedetektovani dogadjaji u kojima roditelji, i pored ljubavi, nisu

mogli da zadovolje emocionalne potrebe dece i samim tih su ih cesto nesvesno

zanemarivali.

 

Bitnije od toga je osvestiti sta su te stvari kojih smo ostali gladni iz detinjstva, a

partner, makar i najbolji, nikako ne moze da nam ih pruži, odnosno sta partner moze da nam pruži i kako da to trazimo.

 

Mnogi su od ranog detinjstva razvili fantaziju o 'spasiocu' i zato se prerano ‘fatalno’ vezu

u partnerskim vezama, zaljube se cim dozive malo paznje, cesto osecaju 'magicnu'

hemiju vrlo rano. O tome sta je ta hemija cemo takodje pricati na radionici.

 

Popularna kultura (filmovi, serije, knjige) uglavnom promovisu 'jurenje' partnera

(anskiozno-izbegavajuci ples), sto je takodje izbegavanje bliskosti i vrlo nezdrav tip

odnosa i cilj nam je malo da dekonstruisemo dominantne narative, a svakako i kroz

prizmu toksicnih poruka koje se transgeneracijski prenose, a imaju koren u

patrijarhalnoj matrici i podeli uloga, kao i pozeljnih osobina.

 

Ova radionica JESTE za:

- One koji su u vezama 'preterano' dostupni (i cesto biraju manje dostupne

partnere), koji uvek 'previse' odnosno 'vise' vole od drugog partnera i vise daju (ali

nesimetrija u davanju vremenom izaziva nezadovoljstvo), za oni koji uvek daju

'vise' u vezi drugome (ali ne i sebi)

 - One koji se osećaju kao da su 'previse' (‘naporni’, previse daju, previse fokusirani) u vezama

- One koji se previse trude u vezama, koji moraju da 'zasluze' ljubav, da rade i nose

celu vezu na ledjima da bi 'zaradili' ljubav i bili vredni svog partnera, a sto se vise

'trudite' da se priblizite, sto vise pokusavate da kontrolisete ili se grcevito drzite, partner se vise povlaci.

Ako se prepoznajete u opisima, ova radionica jeste za vas, ukoliko mozete da istolerisete budjenje odredjenih (nekad neprijatnih ili bolnih) osecanja koja bi mogla da se jave kao reakcija na odredjena suocavanja koja su nekada neminovni deo procesa, ali na duge staze oslobadjajuca. Nekada jos nismo spremni za rast, tako da treba razmisliti pre prijavljivanja. Rast nikad nije lak, ali je mozda najlepsa stvar na svetu.

 

 

FORMAT RADIONICE:

6 susreta jednom nedeljno u trajanju od 2 sata (ukupno 12h).

Na svakom susretu bih davala nekakav uvod, a onda bismo otvorili diskusiju o licnim iskustvima, pitanjima i nedoumicama.

 

Svaki susret ce biti podeljen na dva glavna segmenta:

Predavanje na neku temu (neke cu ja donositi, neke cemo zajedno definisati po potrebi)

Q & A segment: pitanja i odgovori, kao i deljenje iskustva

  

VREDNOSTI

Atmosfera podrske, razumevanja, radoznalosti, razmene, emocionalne bezbednosti i poverljivosti je ono sto negujem iznad svega.

Ukoliko neko nije u mogucnosti da dodje na neki od susreta, postoji mogucnost da snimimo susret, ako se slozimo u internom dogovoru u grupi, uz obecanje o poverljivosti (da nema deljenja van grupe).

 

Ukoliko neki ucesnik bude na bilo koji nacin ometao rad na radionici i nase ‘sigurno mesto’ (nije se desilo, ali moram da se ogradim) i ugrozavala osecanje bezbednosti i podrske, zadrzavam pravo da prestanem saradnju sa njom. Ovo je grupa podrske i trudicu se da odgovornost za okidace preuzmem samo ja, jer istovremeno zelim i da pozovem na odgovornost, ali i ponegujem i podrzim.

 

Tema zavisnosti od ljubavi podrazumeva spremnost na ranjivost I otvorenost i svi ucesnici su pozvani na razmenu iskustva, pricu i pitanja u bezbednoj i podrzavajucoj atmosferi.

  

PREPORUCENA LITERATURA:

“Zene koje suvise vole’’ – Robin Norvud (Harmonija knjige)

„Veza“ – Amir Levin, Rejcel Heler (Psihopolis)

“Nikad vise kozavisnik” – Melodi Biti (Verba)

„Odrasla deca emocionalno nezrelih roditelja’’ – Lindzi Gibson (Finesa)

‘’Dete u tebi mora da pronadje svoj zavicaj’’ – Stefani Stal (Laguna)

 

 OSTALE VAZNE INFORMACIJE

Trajanje: 6 nedelja

Dinamika: Zoom susreti jednom nedeljno

Termin: vikendom u trajanju od 90 minuta (najverovatnije ili petkom uvece ili subotom/nedeljom oko 11, 12h, precizno cemo se jos dogovoriti kada se grupa formira )

U medjuvremenu, kontakt mejlom po potrebi. Dobija se i mala radna sveska.

Broj ucesnika: ogranicen (najvise 10)

Ukupna cena radionice (6 susreta) je 240 eur.

Za uplate iz inostranstva, cena je 250 eur.

 

Napomena:

Ova radionica ni na koji nacin nije zamena za savetovanje ili psihoterapiju. Individualni rad na psihoterapiji je prednost, i radionica moze biti odlicna dopuna psihoterapiji jer se zasad, bar koliko imam saznanja, nijedan terapeut ne bavi specificno samo ovom temom pa bi emocionalno opismenjavanje na ovu temu, kao i pratece podteme, bio znacajan doprinos licnom radu.

 

Mnogo se radujem zajednickom radu na temu za koju sam se zivotno opredelila, posebno jer se ovde specificno ovom temom niko ne bavi, u svetu i dalje nedovoljno, a mnogima donosi veliku patnju koja je samo pojacana time sto ovakav svet ismeva ‘glad za ljubavlju’ kao zahtevnu i napornu osobinu, ne razumevajuci srz problema. Posto ovu problematiku i njene bocne pojave izucavam dugi niz godina, a sada se i u praksi dodatno bavim njome kao porodicna savetnica i kao edukant zavrsne godine sistemske porodicne terapije pod supervizijom na Odseku za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije, cenim da sam spremna da pokusam da vam, uz zajednicke napore, pomognem.

 

S postovanjem,

Ognjenka Lakicevic

 

MEKDONALDSOVA PONUDA MESECA

I dalje ponekad odem tamo

Naručim koka-kolu, pomfrit i još ponešto

Sve kao i ti

Tako integrišem ličnost

dok dugo gledam u ambalažu

tih raznovrsnih predmeta koje jedemo ćutke

svako u svom svetu

McDonald’s

piše tim bezazlenim, humanim fontom

Na poslužavniku papir sa hvalospevom o kvalitetu hrane

I, baš kao i tvojim očima,

skoro da poverujem sve

Odem ponekad u taj tvoj hram, da znaš

Kao omaž nama posvetu tebi

Ali, nije bezbedno

To što je prošlo toliko godina, u meni ne menja ništa

Nadam se ipak da više ne jedeš tu

Jer ako nije tako, onda cu da naručim sve

Nečeš se samo ti trovati

Radiću na tome da umrem prva

Jer svet bez tebe je koncept koji ne prihvatam

Koji niko ne sme da prihvati

Naručujem sve

Sve kao i ti

Gutam pomfrit i pohovani sir umačem u sosove

Naručujem još jedan sos za posle

da ga držim u džepu

da ga mažem na hleb me podseća na tebe

Takmičimo se mračno takmičimo se oduvek takmičimo se zauvek

Ko je bolji čovek a ko gori ko je moralniji ko koga razume više ko ce ređe u Mek ko će više da pojede

Takmičimo se zauvek takmičimo se oduvek takmičimo se bahato neodgovorno

Gde li sam ja videla izlaz za nas

Onda kada sam ga videla

Postojani prizor tvojih leđa u koja opsesivno sipam reči

Nikad ne zaboravljam

Dokumentujem svaku usamljenost Svaki monolog

Tvoja usamljenost je ipak trijumfovala

Ti imaš moć onoga koji ćuti

Jedem redom sve predmete

Kroz zube cedim ukus hemijskih formula

I nadam se da više ne jedeš tu

Ali ono čega se sećam sugeriše mi drukcije

Ovde slavim naše godišnjice

Popunjavam praznine u sebi ali nekad ni sto Big Mekova nije dovoljno

da osećanja bolje dihtuju

I dalje molim sve za malo ljubavi, voli me voli me voli me

Prosjačim po ulici

Pa ko naiđe

Nadam se da si našao neku koja se brine o tebi

ne odobrava brzu hranu ali popusti ponekad

tiho a beskopromisno utiče na tebe

ne glasno i neuspešno kao ja

temeljna je

a ne kao

ja samo proizvodim beskorisne reči koje se odbijaju o tvoja leđa

U tome sam jedino uspešna

Ali ona ne zna ono šta ja znam

Vremenom ce početi da te nervira taj tihi teror dostojanstvenih žena

u koje se zaljubiš zbog postmodernističkog smisla za humor i lepote

koja se menja u zavisnosti od tebe, naravno

Ipak nadam se da si našao neku finu

ako ništa, bar neku oslobođenu težine beskorisnih borbi koje sam vodila

da bih kroz tebe pripitomila sebe

Ali ono čega se secam o tebi sugeriše mi drukcije

Nadam se da si našao neku koja odobrava

onako generalno

kad eventualno prezire, to radi elegantno

kroz postmodernistički smisao za humor

dok prekršta vitke listove kojima te kontroliše

I misliš to je to prihvatanje o kojem sam pričala

Nije, to je ta pitomost o kojoj si ti pričao

Vremenom ce početi i ona da te nervira

jer ce se usuditi da traži ljubav svakog dana

ali onu ljubav koja se vidi a ne pretpostavlja

Ponekad tako odem i sa njim

Kod njega se sve vidi, ne možeš da me kriviš

Nekad kao i njemu da nedostaješ koliko saoseća sa mnom

Ti to neceš nikad razumeti, koliko jadan čovek može da bude

I tako gledamo sve te ljude

Valjda jer ne možemo same sebe

Češće odlazim sama

Učini mi se ponekad da te vidim

Dok cekaš u redu

Mali sin pored tebe kojeg pridržavaš za kicmu

Ona je lepa a ja sam besna

što i decu dovodiš ovde

Oduvek smo imali različite doživljaje

pitomosti porodične nedelje

Ona ne sikće pored kako je hrana ono što jesi

i kako nije dobro da jedemo đubre i kako nije fer da jedemo životinje

i kako smo uništili planetu koja je ionako odvratna ali nismo imali prava na to

i kako cemo se ugušiti u plastičnim kesama koje dave male foke i pametne delfinčiće

i kako treba drukčije da živimo

I pomenem jebene zdrave recepte zbog kojih su naivni pomišljali da mi se nešto posebno živi

Ali sve je to bilo zbog tebe

Samo tada sam se radovala životu

Ipak ne zaustavljam se

Mek Donalds je MTV, režim, ne mogu da kontrolišem svoj ton

i pričam dalje, iako si davno prestao da slušaš

Čuješ samo šuštanje prekida programa i želiš da nisam tu

Pričam onda kada bi svako stao, neponosna na to, ali meni je zapisano u zvezdama da komuniciram sa zidovima

pa proširujem područje i prenosim sve na vezu

od koje si odustao još onda kad sam ti se predala

Moramo da komuniciramo, kažem

a ti samo još više zacutiš

I posle svega zamišljam kako se osmehuješ

Ti si na redu ali odlaziš od pulta odustavši od porudžbine

Napuštaš sve

Prilaziš meni i kažeš tek sad sve razumem

Nagradicu tvoj ljubavni trud, naučiću da te čujem

naučićeš da se ne boriš za dah da bih te čuo

Hajdemo odavde i pružaš ruku zauvek

Poljane brokolija se raduju šargarepe se grle suncokretima suze oči

Potpuno sama na spratu u Meku na Slaviji

Haluciniram od pomfrita

KUDA DALJE

tako nekad

dese se neke nesreće

i recimo neko izgubi nogu

nekome izvade bubreg

ali ljudi žive s tim

do kraja života krnji

nekako idu dalje

dešava se

znam ljude koji znaju ljude

tako nekad

ljudi žive zajedno godinama

dva života u jednom

a onda to prestane

i sve čega se ikada sećas je to

nikako da izdvojiš sebe iz dvojine

kako da razaznaš granice sebe

ipak probaš da ideš dalje, hrabro hrabro

i priviđaju ti se iskrice sreće

možda ih uhvatiš za sebe

i konačno deluje da ćeš naći mir

ali slika se muti

vidiš kako sve liči na To ali nije To

razdvajanje sijamskih blizanaca nije bilo precizno

u drugom telu je ostala moja unutrašnjost

zar ne vidiš šta radim

šest dana se osmehujem i nadam

sedmi dan leptire pretvaram u škorpije

osuđujem i vređam

šta ste se ponadali

šta ima iko da bude srećan posle svega

netrpeljivost nosim kao najudobniju haljinu

dok sve ne uništim

ipak mi kažu oporavićeš se

potapšu me po napetom ramenu

svi se oporave, tvrde i zakucaju mi još jedan ekser u vrat

ti za mene nedostižni svi

život ide dalje, uzviknu mi parolu

kuda dalje, pitam vas

kuda dalje, pitam vas kao čovek čoveka

kao dete čoveka kao nečije dete kao bilo ko bilo koga

kuda tačno dalje

i kako vas nije sramota

da ne preispitujete poredak krhkosti

da mi nudite poredak logike

kad ja sa prirodom nemam ništa

uzalud je

samo čovek u kolicima mene može da razume

da prepozna osmeh

zato im klimnem glavom u prolazu

one retke koje vidim na ulici

one retke koji nisu odustali od života
nazdravim im svako veče pred spavanje

legnem

onda ustanem

nazdravim im opet

jednom za trud

drugi put za ono šta nam fali

treći put za nemoć

i tako legnem pa ustanem pa im nazdravim

legnem ustanem legnem ustanem

i to mi je neki život

u zasedi čekam one iskrice sreće

pravim se da nisam spremna sve da ih uništim

samo čovek u kolicima mene može da razume

i to kako svaki put započinjem osmehom

koji počinje da bledi još dok se formira

kuda dalje

pitam vas kao niko bilo koga

kuda tačno dalje, pitam

nesreće se dešavaju

znam ljude koji znaju ljude